Aslan Mahmuti
Senke pojava
Pesme
2003
za Hanu i Darijana
U toku godina
brojim vo{tane minute. most
muzike u daljini. tihi koraci
u pustinji. topli vetar. bela
vatra. mila sestro. vo{tana
ve~nost izme|u dva susreta.
kapaju zvezde u more. javlja
se u snu njegov lik. brani{ se
nejako. dugo. `uti makovi iza
tvojih golih ramena. prolazi{
kroz moje budne snove kao
morski konjic nad koralnim
gnezdom. sjaje morske zvezde.
nebo i more spajaju vla`ne usne.
lete delfini. maestral nosi tihi
{apat. milujem tvoje kose blagim
dlanom du{e. kapaju vo{tani
dani. nasmejani. daleki. sami.
Ne znam za kraj
visi u tami mesec iznad mora.
pije vodu ve~ne mladosti. visim
ja. oko mene stubovi dima. oko
mene bezlisni cvetovi. ne`no mi
ste`e vrat u`e za ve{anje. li{en
sposobnosti htenja gledam gde
se prote`e zaliv ve~ne no}i.
smrtni strah kroz kosti se probija.
`iveo sam u spartanskoj stezi. bio
sam majstor ve~nog po~injanja.
polako padam u sveti zanos. bele
no}i dodiruju mi usne grudima
ve~nog neba. prise}am se lakih
koraka. bilo je lepo imati svoju
volju. vezuju mi o~i. krv se ledi.
sneno padam i ne znam za kraj.
Crvene cipele
brod na jezeru. pramac kroti
du{e mrtvih pesnika. obalom
rasuta mesta osame. u plavim
o~ima izraz pomame. lepa si.
ose}am prazninu. belo obilje
pokre}e nebo. propinju se
oblaci i talasi. svet na pola
puta staje. ko{uta na ~istini
br`a od planinske reke i ti{a
od stidljivog pogleda pase.
izmedju neba i zemlje mir.
spomen na poslednje stvari,
dok na{e igre rastu kao deca.
Renaissance
o tebe se oslanja moje bi}e
tri no}i. gledam kako spava{,
slu{am kako di{e{. mesec mi
preti ve~itim ledom. jutrima
se obra}amo stvarnom `ivotu.
greje{ me toplom snagom uma.
o~ima boje kestena voli{ decu
plavooku. du{u ~uva{ od mra~nih
komora. ukus ti je medan. lepo
slu{am tvoje pri~e o detinjstvu.
vetar pomera plave zavese u snu.
sunce nudi razre{enje zakletve.
sunce mi preti ve~nom vatrom.
grejem ti dlanove u vozu. ~eka
te kraljevsko ostrvo. preti mi vetar.
vetar se igra sa tvojom kosom.
vetar preti mesecu i ovaj be`i.
vetar udaljuje sunce od zemlje.
vetar me kida, uni{tava vidno.
tri no}i ponavljam: trinaest godina.
hodamo po snegu. rastanak je brz.
vetar mi donosi ki{u. vetar me ni{ti.
vetar me ni{ti i potiskuje. trinaest
godina. tri no}i moje bi}e nalazi
oslonac u ve~nom. vetar besni
iznad nas. sunce i mesec u nama.
With love
sedim i ne znam za sebe.
odgovaram kao sprava.
pitanja te{ka kao prostor
izme|u nas oduzimaju ti
vreme. donosi{ ~a{u vode.
on pita i gleda moje mile
o~i. u njima lete leptiri.
njima letim ja ka tebi i ti
me prima{ ljupko i mirno.
kasnije kora~amo bez re~i.
(volim kada mi se sve ka`e).
dodirujem tvoje pramenove.
nosim u ruci tvoj dlan kao
mladu pticu. on otvara vrata.
prelazi{ preko praga. ka`em:
prag. kasnije pri~a{ o pragu.
mnogo kasnije sti`u tvoje
slike. na pole|ini prve: with
love. ostale dve bez re~i. ja
sam u zanosu. beli se grad
u daljini – detinjstvo.
Tri neba
majke se mole za nas. majke
u crkvama. majke strepe bez
nas - no}ima, danima.
na{a deca rastu kroz ratove.
na{a deca i nas dvoje – bez
susreta. ispod tri neba na{a
sudbina ne zna za spajanja.
sada cveta{ jo{ jednom posle
glavnog cvetanja. pod severnim
nebom tra`i{ milost – nalazi{
stradanja.
Polupoema prva
u dnu ~a{e vidim tri glave.
ne pamtim prvi susret s njima.
prebirem po snovima. hodam
obalom. ~etiri dana dodirujem
tvoje laktove. peti dan gubim
svest. budi me ljubi~asto svetlo.
na ostrvu preska~em kolone
mrava. na ostrvu dodirujem
usnama tvoje obale. pokaza}e{
mi sazve`|e. uda}e{ se u crkvi.
odzvanja}e zvona gornjim gradom.
oseti}e{ erupciju boja i za~eti.
rodi}e{. pribli`iti se. ona }e dugo
~ekati. ona }e hodati niz reku.
ona }e voleti ne`no. ona }e biti
i ostati tiha. ona }e sanjati plave
zastore. ona }e ~ekati skromno.
ja }u biti tu. mene grize zub
vremena. mene grize savest.
ja sam tu za vas. ja sam tu bez
vas. moje re~i su jedine. moje
su re~i moji snovi. one su moje.
moja deca nisu moja. ja nemam
ni{ta. zvezde namiguju. no}i su
gorke. ja sam kralj no}i. ja sam
pasiji trn. nema do vas mene.
rekla si da. rekla si ne. oti{la.
pribli`ila se. posr}em jutrima.
prijatelji prolaze kroz koridor
ljubavi. slu{am njihove strepnje.
ve~ne teme. ne znam odgovor.
ne znam. molim te budi prisutna.
kada sve}a dogori - budi prisutna.
poseti samnom grob mog oca.
pro|imo kroz crkve u ti{ini.
onda se vrati svom nebu na tren.
neka te slikaju u `utim patikama
pred brodom. neka te slikaju pod
gr~kim borom. neka budu prema
tebi dobri. neka budu ljudi. ali
ljudi jesu. ali ljudi jesu bitni za nas.
ti za njih stvara{. ti za njih ra|a{.
ja nemam odgovor na tvoje pitanje.
ja hodam obalom i divim se mravu.
galeb odnosi morskog je`a u nebo,
otvara kljun i je` pada na kamen.
galeb jede crveno meso. ti me ljubi{
na reci. ona na kanalu. ona na obali
severnog mora. ja nisam niko. ja sam
bezazlen pred vama. ne otimajte se.
vatra se merom pali i gasi. reka brzo
proti~e. `ivot je razgoli}ena tajna.
no} nije na na{oj strani. ne{to nas
zbli`ava. veruj mi, ja trajem i mrem
u hotelskim sobama. postavljam
mno{tvo pitanja. ne vladam znanjem.
ja ne vladam. neko je milostiv prema
meni. sedma no} spajanja. a ti si mila
daleko od zagrljaja. iza tre}e zemlje
do~ekuje{ san. spajamo se u moru ti
i ja. tri nedelje gorimo no}ima. stopala
nam vla`na. drhti{ na mojim prstima.
ja lelujam na tvojim usnama. u no}i
`estokog mraka dodirujem njene usne.
oprosti. u sne`nom danu dodirujem
njen obraz. oprosti. pod tre}im nebom
dodirujem njenu kosu. oprosti. kako
treba `iveti. popio bih sokratov otrov.
umro bih smr}u seneke. pisao sam ti
pisma. pisao sam ti. pisao usnama po
ko`i. {aputao. vodio te kroz no}. ne`no
milovao. pokazao ti okean. pokrivao te
talasima. dodirivao usnama tvoje grudi.
prebirao po strunama tvog `ivota.
zidao u pesku i crtao u peni. dao vam
svoj `ivot, koji ste vi dale meni. ~ekao
da se rode re~i. do~ekao ra|anje dve
zvezde. rekla si: da. rekao sam: ha. i
tako se zbilo. podigao na dlanovima
sunce jedne aprilske no}i. dan posle
hodao gradom novoro|en. padale su
pahulje ve}e od mog uma. padale
zvezde, ponavljam, padale zvezde.
rodila si dva ~oveka i oti{la bez re~i.
bio sam kivan. bio sam ranjen. sam.
onda si rodila novog ~oveka u meni.
sazrevao u senci i pod nebom juga.
ranjenog me negovala ona. plavooka.
zatim ona – oka kestenjaste boje. i ona
re~ita i mudra, a ranjena. ba~en me|u
ruske du{e patio mesecima i godinama.
sunovra}en me|u pale - ~itao psalme.
ostao veran svakoj ljubavi. ostao sam
veran. ostao sam ja. tra`ila si slabu
ta~ku. na{la si me celog i slabog. ja
sam bosonogi bednik, ubogi stranac.
ja sam niko. neraspoznatljiv. ja jesam
dok volim. moja `udnja spaja ju`no sa
severnim morem. moja ljubav je vodena
stihija. ona me nosi, uzdi`e, ubija. ja
jesam. ja jesam sam. ti si bri`na. ti jesi.
okean u no}i obe}ava sudbinu burnu.
`elim tvoje prisustvo. zakrili me krilom
sna i ~uvaj plamen pretposlednji. budi
mi naklonjena. hodaj uz mene danima.
pri~aj mi o detinjstvu. ljubi me u staroj
biblioteci i parku. neka pobednik vidi
{ta gubi. neka ve~nost vidi da je mrtva.
o`ivi me usnama tvojim. probudi u meni
sok ve~nosti. vetar povija palme. mesec
ne zna za sebe. ti stoji{ u vrtu. o tome
svedo~i slika. godinama tra`im re~i
za nju. re~i mi okre}u le|a. ona je
nestala bez glasa. bila je ranjena u
rebro za vreme rata. usnama sam
dodirnuo njen obraz. davno je to
bilo. postojala je dijana u mom snu
budnom. mogu da nabrojim i druga
imena. ona ne stoje u vezi sa apetitom.
imena su ja~a od mene. od mene su
ja~e `ene koje volim. ja sam ba~en u
prostor ~istog neba. ja vodim urbani
`ivot. ja `ivim ranjenim bi}em. ja sam
zverski nanosio rane. moj otac je bio
jak kao granit. iza njenih le|a stub
od granita. ja sam izbledeo od sna.
ja sam nekada bio dete. ~itao sam
njegovu apokalipsu i odrastao. on me
je vodio stazama slovesnog `ivota.
dugujem ti mnogo, star~e. prihvatio
si me kao sina. gurnuo u praskozorje
novog veka jednog mladunca `ednog
ve~ne vatre. rekao da je kardinalni san
spajanje istoka i zapada. pri~ao si o savi
i nemanji, o paralelnom apostolstvu, o
filozofskoj {etnji, o poetskom snu, vodio
me kroz crkve i budio mudrom vodom.
u singidunumu si ispunjavao svaku moju
`elju. uzvratio sam ti }utanjem - kao ocu.
pamtim tvoju pri~u o `enskim i mu{kim
hramovima. pamtim na{e {etnje dunavom
i u{}em. bio si mi naklonjen neko vreme.
onda se izme|u nas stvorio gle~er. zatim
je re~iti starac kupio svojoj novoj `eni
konja. on vodi glavnu re~. njemu veruju
mladunci sneni i pospani, `eljni mira.
ja sam nemiran, nepostojan. u dubini
mora gubim se za tren. tamo je moj beli
grad. u njemu `ivim plavim snom.
izme|u dva talasa ugledam se u tvojim
slikama. obukao si me u plavu ko{ulju
i dao mi mrtvi mir. hvala ti. njen {apat
me budi. iz jezera uzdi`e se mrtvi zvonik.
odzvanja u nama zvuk novog vremena.
odzvanja u nama poziv. vi{eglasje.
Mese~ina u Berlinu
sanja{. vidi{ me u snu. govori{:
budi{ se usled bolesnih duhovnih
predstava. luna pulsira kao opna
mo`dana. sa doglavnicima pije{
vino iz zlatnih posuda. promi~e ti
tajanstvena opomena. uskoro }e{
disati samo u uspravnom stavu.
uskoro ne}e{ disati. nisi postavio
sredi{te na pravilnom mestu. nisi
pesmom o~arao potoke. polako
gubi{ tvorne }elije ko{tanog tkiva.
gubi{ se u ljubavi prema mnogima.
odlazi{ na pragu novog vremena.
prati te bela berlinska mese~ina.
na zemlji ostaje{ bez tragova.
u grudnom ko{u ti gnezdo krtica.
iz ~ela ti raste jar~ev cvet. ka`em:
zalivam ga u no}i punog meseca.
Zmijin zub
zaustavljamo svet na sedam minuta.
`elimo dobro jutro palim an|elima.
iz zemlje pitomih dopire muzika srca.
vr{imo izbor najvi{e mo}i. ~ini{ meni
milosti i muke. vlada{ plavim mrakom.
hrani{ me sve`im vo}em. prolom leda
budno pamtim za vreme tre}eg pada.
sanjam da me nosi bela kamila u kraj.
sunce se ra|a iz jutarnjeg krvoproli}a.
usmerava pritisak na moje teme. tiho
je u vi{em spokoju. posle |avolje trave
svet li~i na opis. bli`i se lako znameniti
trenutak trajanja. razvezuje{ kosu
kestenjastu niz ramena. otkriva{ bele
bokove. ljubi te u usta slepa zmija.
ljubi te i pra{ta u vreme spajanja.
Zbir pameti
od starine odr`avamo vatru
budnom. led se u komorama
otapa. lekovite su usne tvoje
ove no}i. odvaja{ me od lepog
privida. plamen pali estetsku
doktrinu. bezdan guta svet.
stojim pred srcem u snegu.
nosim pukotinu u sebi. mrtve
du{e spavaju ispod barskog
korenja. raste kosa iz dnevne
smrti - pokriva telo mudrosti.
bacam se u sneg. pucaju ko`e
}elija. ve} pripadam ve~nosti.
Suza u paklu
dopiru do nas kletve i molitve
sa ju`ne sirske obale. pesak iz
pergamenta otkucava na dlanu.
slomljeni narodi podani rvanju
dr`e se za podlanicu smrti. pale
ih u pustinji. ru{e im gradove.
nije im pomoglo ve{to kovarstvo.
pe{a~imo kroz davno nave{tene
uspomene. ne `ivimo. krivo nas
dr`e za pesnike. mi ponavljamo
stara proro{tva. kamenuju nas
usred ishitrenog ludila. govori{
da su pesme znak jakosti. delo
ruku je vremenito i jadno. usne
dodiruju ve~no vi{e plavo nebo.
U primorskom gradu
`ivim u progonu. oko mene
zbijeni dusi osvetnici. zaborav.
o ~emu govori stara pri~a on
zna. brada mu duga do pupka.
hoda kroz maslinjake. laste mu
sle}u na ramena. hodam opasan
prega~om. krv mi curi iz rane.
nad temenom ni{ani beli jastreb.
rade u nama magneti. seti}e se
svojih severnih slogova. molim
za obnavljanje du{e. bol se opet
ponavlja. odvra}am o~i od bele
mese~ine. pori~em dodir mira.
Razvaljene obale
gledali smo ven~anje reka.
sunce je kao zlatno zrno
utonulo u polja. mesec se
uzdizao bled od bolesti sna.
starci su odredili: iz potaje }e
te ubiti. dugoseni gnomi nisu
govorili beskrajne govore.
bili su tihi kao usred straha.
~arolije su im podmukle i
varke lukavo skovane. hrani
ih potajno umorstvo. dugim
veslima grebemo ka pro{lom.
tvoju smrt prati sedam godina
prokletstva. `ivi vas gledaju
s prevarom u pogledu. na{e
re~i pokrivaju naslage soli.
Dani u tu|ini
o~i im gasnu u i{~ekivanju
dobre vesti. zamire muzika
pastirskih svirala. pi{u da su
u blagovali{tu. zaklanjaju ih
trskovi klasovi. ko veruje
prvom dojmu. ko veruje
ljudima. dostojanstvo tek
naoko biva u zemlji bez gladi.
gde je prava veli~ina. u {akama
izbrazdanim od zidanja - suze.
misli se lede u pameti. kuda
odlaze poznate re~i. koja su
ovo ridanja. da li vas nebo
razume. da li deca pamte
va{e savete. pogledi lutaju
u daljini. misli svet da ja znam.
\avolje igre
na izvoru u hladu bacaju se
kocke od gle`njeva gazele.
sudbina navodno odre|uje
ishodi{te vojske. sunce dr`i
polo`aj sredi{nji. mesec sav
proziran u opoziciji. primi~e
se mrkli mrak i zemlja }uti.
u odsustvu solarnog oka koje
pamti - smrt uzdi`e srpasto
koplje nad razbaru{ene glave.
nelepi i mali u prvom redu
stiskaju {akom tanka dr`ala
sa `eleznim {iljkom. uskoro
}e vojske biti potu~ene. prvom
odapetom strelom zapo~inje boj.
sa neba o~ima ma~ke neko prati
sudare smrtne. na juri{ se uzima
sedmo brdo. kome su mile ove
`rtve. ima i onih koji broje mrtve
i pamte umesto sunca. po~inje
velika su{a. velikani umiru od
`e|i za slavom u tihoj ta{tini.
Zidovi u glavi
neupu}en u ve{tinu gra|enja
podi`em kamene bedeme. ja
se ogra|ujem. uzdi`em kamen
na kamen. ludost mi ugrabila
pamet. oslanjam se o prirodni
red. njegov temelj je ljudskom
rukom odavno podriven. gleda
iz budu}eg jutra adski komornik.
ne razume tlocrt moje agonije.
misli da napredujem u veri. ja
tra`im blagodat mirnog sna. ne
dobijam je u {ake. on me `eli
mrtva na odar podi}i. rukom
bri{e pra{inu sa plo~e. pokazuje
sigurne znakove smrti. u~ini me
nepristupa~nim kletvama. u~i
me zidanju u najve}oj tajnosti.
Te`inska terapija
vreme opakih bolesti. u gradu
sitnih ljudi le~i{ me telom. ja
sam no}ima u zanosu, danima
bez potpore. gubi mi se trag.
ti si plavi plamen koji pratim.
ja sam stena na dnu morskom.
mirujem satima uz gorke kafe.
pogledom pratim parove. te{ke
su mi spoznaje. sale}u me glave
hermesove. tiho zuje kao p~ele pozivaju na svetkovine letnje.
odbijam. nosim svoje tovare boli
u slede}e jutro. jutra bez `ivota.
nebo mi prepisuje tvoje bi}e tri
puta godi{nje. malo od `ivota.
More
lutam u piktogramu sveta.
greju mi slepoo~nice tvoji
dlanovi. kroz mene magi~na
toplina proti~e. gr~im se i
ulazim u stvarno telo. dosta
je lutanja du{o. bolesni smo
od ve~nog vra}anja. vreme
je sveop{te plodnosti. k}eri
ognjene klju~eve svemira
~uvaju. ~uvaj me usnulog
u vremenu. ozna~i moju
mladu sudbinu sre}om.
Hajde
`ivimo bez spajanja. trag
ostavljaju godine u na{im
o~ima. izme|u nas hiljadu
imena. morsko svetili{te
uzima od mene zakletvu.
~itam klinasto pismo sa
alhemijskog oltara. sanjam
tvoj odgovor. u sredi{tu
sveta izgovaram zlatne
stihove. ~itam iz knjige
izlazaka. povedi me kroz
osnovna sazvu~ja. budi
me u zlatnu zoru. poka`i
mi izvor ve~ne prirode.
u ispovednom prostoru
obelodani polarno poreklo.
zasijaj nadnaravnim sjajem
novom bi}u bez prokletstva
promene.
Crno
vetar je pokidao razapeta
jedra. nebo prisvaja more.
trgaju od zemlje i brane
nepravdom ste~eno dobro
razuzdani orkani. zacarilo
sa zlo. rasuti po evropskim
stepama razmenjujemo tajne
vrednosti. zalud tra`i{ sliku
tvog polo`aja u prostoru.
izgubila se ta~ka ravnote`e.
praskaju osnovne ~estice
postojanja na ven~anju neba
i pakla. nastupa novo ledeno
doba. o~ekivano zimomorna
napu{ta{ zajedni~ki plan.
nad na{im glavama grobnica
koja i mrtvoga tereti. zeleni
led pokriva zlatna merila. u
sudnji dan se mesec raspada
na staklena zrnca. manastirski
konak skriva gramatiku plazme.
tamo se ukr{taju rebra svoda.
gaze nas trula vremena jezde}i
u progres. nadnaravno sijanje
otkriva nam misterije. crni san.
Uzorci propasti
u nastupu manije kre}emo se
u krug. grle nas obestelovljeni
duhovi. novu sudbinu kazuju
znakovi na pokojniku. bojimo
kovine `itkim svetlom. ~uvaju
nas mrtve stra`e. padaju senke
podzemnog sveta preko nebnog
lica. najavljuju vreme poslednje
selekcije. ku`na pastor~ad o{tri
instrumente uni{tenja. name}u
nam dvorsku ljubav. iza postupka
mra~enja jede se preostalo meso
`rtvenih `ivotinja. slede jalova
spajanja. slepi pastiri zakopavaju
amulete u tre}e nebo. besanog
me susti`e mala smrt. sada jasno
vidim budu}e strepnje pitomog
~oveka. bude ga tajna ukr{tanja.
belo sijanje u dnu neba menja svet.
zadr`avam dah u velikoj vatri. gde
~eka prelazak u plemenitu prirodu.
ko~e nas bolesti srca i besni nagon
ka zverstvu. upisane nam u greh
gadne stvari. kru`e mrtvo `ivi {estari.
Pitko zlato
tri meseca hladimo pitko zlato.
izvan granica obi~nog ~uvamo objavu.
o~ekujemo pojavu duha u stvaranju.
opsedaju nas nebeske nimfe. bez osvrta
na prvi greh oplemenjujemo divlju ljubav.
potop me ostavlja za sobom. ostajem
vatreni kamen sa iskrom nebeske vatre.
oni tra`e zrno sveta. oni sabiraju seme
uranovo rasuto po moru. rodili bi se
iz morske pene da bi dosegli tvoju lepotu.
kroz tebe pulsiraju nezadr`ive sile
plodnosti. na pe~enoj zemlji urezano
obe}anje brojnog potomstva. oslobo|ena
uobi~ajane te`ine ima{ nadljudsku spretnost.
vra~a{ plesom. ostvaruje{ mitsko kretanje.
prolazim kroz pripremna ka|enja za trans.
gorim u ekstazi tela. ulazim u drugu smrt.
ulazim u jezero koje gori ognjem i sumporom.
klju~ sveta pada na dno. moje srce krvari
i sija. ne uskrsava sudbina mlada. ona zri
u spremi{tu `ivota. usvaja drevnu mudrost.
ipak besmisleno koristi slobodu. munjama
dodiruje smrt. u pet napada osvaja kriti~nu
ravnote`u. algama olak{ava porode. gubi iz
vida trnovite biljke. svet nalazi jedino
u pokretu. vreme je da istrajemo
u samozaboravu. na povratku u prazninu.
@rtveni dim
pevaju dok se di`e i vije
`rtveni dim. nau~ili su da
nema uspeha bez nebeskog
posredovanja. udes tuma~e
kao gre{ku u duhovnoj pripremi.
kupaju se u svetim rekama.
pose}uju mesta ~uda i znamenja.
prolaze kroz stupnjeve svetlosti.
u~e iz svetih mitova kako se `ivi
zajedno. tra`e znakove uzvi{enog
odobravanja. obnavljaju se dnevnim
molitvama. krv pu{taju na krug
kostiju oko ognji{ta. u pe}ini
pokopavaju mrkog medveda. pred
kamenim krstom uzdi{u zbog deobe
svemira. tra`e spas u pravom obredu
i klanjaju se pernatoj zmiji. bude
ose}aj za sveto u `ari{tima vere.
zakopavaju bronzane demone pod prag.
krv devica sakupljaju u kamenom
koritu. ~uvaju u zdencu svetu vodu
od dodira sa vanjskim svetlom.
slave ro|endan novog sunca
i menjaju srce u naj~i{}e zlato.
piju sa lekovitog izvora da osve`e
i pro~iste snage. savetuju se
s proro~anstvima i dodiruju dlanovima
kipove plodnosti. `ive i stradaju
ljuto. i{~ekuju novu svetlost.
Misti~ki `ar
svode me na ni{tavilo virovi ti{ine. jedni
poni{tavaju sve stvari, drugi dele duhovne
darove. izabiram mitske snove, pi{em sveti
tekst. vidim viziju bla`enstva u svetu stvorenih
du{a. ti pitomi{ ~oveka slogovima i izlivom
krvi u mozak. zna{ nas od po~etka vremena,
iz doba nemog zanosa. dao si mi da pijem iz
pehara su{tine, bacio me u `arki oganj. okretao
sam `rvanj mudrosti i slu{ao vatrene vapaje palih.
pisao sam po povratku iz stanja ekstaze, lutao
spr`enim prostranstvima bez susreta. ubijala me
mu~na `e| u samotnoj pustinji. slu{aju}i srce
nalazio sam uzroke bitnog samstva. gledao sam
kako po trgovima `ene zlostavljaju sopstvena
tela. nehajno sam lutao raznim putevima.
no}as u`ivam sjaj uzvi{enog spokoja u te{koj
sredini su{tinski turobnog sveta (najgoreg od
svih mogu}ih). ~ujem kako se zvezde mno`e i
svodim san na o~i – bez uspeha. u meni kru`i
mati~na struja, po meni sija beli prah. vrat mi
ste`e sveti venac dok uranjam iz jedne praznine
u drugu. bli`i se kraj mese~ine. oslu{kujem
satanin {apat. pod krilom jutra – dogorevam.
Suton
tra`im te u praznim zagrljajima.
dugokos odolevam najlju}oj zimi.
sa gradskih visova pu{tam pogled
u okrajak ravnice. dve reke me{aju
svoje virove. na najvi{em pragu
do~ekujem po~etak sumra~ja.
usesre|ujem du{u svoju na tebe.
u`ivam najve}e od svih bla`enstava.
u poletnom u`ivanju prolazim kroz
slapove prolaznosti. pogled klizi
preko unutra{njih skica `ivota.
u igri nalazim jasno radovanje.
u igri odrastam. za{to sam bez tebe.
stojim nerasvetljen suncem u vreme
budnih sanjanja. padam no`u na
o{tricu i ostajem bez grobnih darova.
K}eri jutarnje zvezde
ljube me u blizini slanih izvora.
sviraju violon~ela. osloba|aju
me jednozna~nosti. vidaju mi
svest nesre}nu. slavi se slatko
obnavljanje krvi i druga mila
priklju~enija. nedaleko od dvora
nebeskih razbijene lake ~ete tra`e
zlatni zametak. nalaze krajnji kraj
posle `estokog progona. nemarna
stra`a ~uva mu{ki porod i popis
dr`avnih dugova. u lepi izgled
utonula du{a moja. kre}em se
kroz svetlosne bleske. ljubav
resko broji dane pri povratku
u prazninu. one se ven~aju i traju.
Zebnja
ja sam pismeno bi}e koje sanja.
uvodi{ me u kult slika. prima{
me u samo sredi{te svog bi}a.
on je taj koji bri{e i poni{tava
sve stvari. izgovara re~i prekora.
podi`e polo`aj pod samo nebo.
ljubi{ me. tvoj jezik ima ukus
kosmosa. postavlja{ me u novo
sredi{te svih sila. ostajem bez
senke i te`ine. gledam u donje
svetove i vatre koje u njima gore.
divljaju po zemlji crna kopita.
on miruje. cedi na usne tvoje
nektar. meni daje povoljne
snove i klju~ne re~i – stari svat.
Me{anje
prolazim kroz uska vrata ulazim sasvim unutra. u tami
najcrnjoj ple{e{ u beloj ko{ulji.
{iri{ lake ruke kao da }e{ sunce
ognjeno u nedra primiti. umesto
meseca grli{ mrtve seni. u~io si
me da me{am vino i vodu. dao
si mi sa~uvani kamen umerenosti.
toplim pogledom tiho si svedo~io
o ponosu. podstakao si povratak
moj ve~noj ku}i. sazrevam uz rub
mora. slu{am tvoj tu`ni krik. pijem
vodu koja jezik pali i ku{am ljuto
opstajanje.
U pe}ini srca
ljubite me dok nije presuda pukla.
otvorite pojaseve. propustite me.
uznesite me do nesigurnog neba.
dosta je bilo raskala{nog `ivljenja.
uzmite mi s lica masku pesnika.
dajte da svetkujemo opstajanje.
razve`ite smejanje. neka na{a igra
ima zna~enje sveta. budite pitome
i zanimljive. ljubite me na uzvi{enom
rubu `rtvenika. op~inite me usred
vesele razuzdanosti. odstranite koren
greha. neka nas preplavi slatka jeza.
uvedite me u krug op~injavanja.
ljupkim usnama dirajte mi `ilu
kucavicu. u pevanjima sjedinite
seme i dah. iza male smrti rasipajte
u no} i u rajske reke moj beli prah.
Korenje u ognji{tu
»rastvori, beli grade, dveri svoje,
i nek pojede vepar ~eda tvoja«
{akabenta
u nebeskoj prilici – beli sjaj.
rakovi osloba|aju moj kostur:
jedu masno meso, izlivaju moju
krv u mrtvo jutro. sanjam za sve.
sale}u me vodi~i zvezda, odvode
na samotna mesta. lutam po vrlo
prostranim daljinama i stupam na
razli~ite nebeske razine. sti`em do
velike zavale i provodim sedmu no}
me|u planinskim lavovima. ko me
vra}a u neplodno polje? neokrepljen
hranom spavam uz kova~ki panj. u
polusnu slu{am ~uvene pri~e. nisam
jedini. bezvremeno slu{ali{te pro`ima
jeza. nepokopani mrtvi bude u meni
sumra~ne snage. zasenjen oblacima
vidim unutra{nja privi|enja. pijem
`rtveno vino i padam do neba nebesa.
na sun~evoj barci u`ivam ~ist vidik.
more niti nadolazi, niti opada sedam
godina. pod prisilom tra`im i vra}am
odbegle du{e. za koju platu radim?
u gradove svoje `ivi me ne primaju.
tumaram bez re~i. nosim od bedema
do bedema u slamu zamotane kosti,
u srcu zabravljenu kletvu. u vrletnom
kraju uspokojavam pesmom roditelje
mrtvih.
Lice pod maskom meseca
nad mrtvim vodama, iznad devet
neba vrhori ognjeno sunce. pe{a~im
kozijom stazom do podno`ja planine.
zazivam duhove i tra`im posve}enje.
da li kasnim na otkrivanje misterija?
pripremam se u samo}i, u~im tajne
ovog zanata. dolinama sevaju uko~eni
pogledi, odjekuju jadikovke preostalih.
ne nalazim u nizijama `ive govore. uz
kosmi~ko stablo uspinjem se do sredi{ta
sveta gde su drevni pesnici, u~itelji sna.
oni mi tuma~e klju~ne delove vaseljene.
brzopleto bele`im njihova kazivanja
orlovim perom. pri povratku me|u
`ive razvijam mastiljavi svitak. mladi
primaju tajna znanja i hitro hodaju za
nesre}om. umoran od promene spavam
pod pitomim `irom. nad mojom glavom
devet ureza. sanjam da mi nebo pru`a
lestve sa sedam pre~ki za uspon u smrt.
tu ostavljam kosti bele i letim da vidim,
kuda vrane mrtve odnose moje vreme.
luna me veselo prima u srebrnu legiju.
Lilit
vini se sa pe{~anog dna okeana.
otrgni se od riba prozra~nih tela.
uzleti sve do magijskog pozori{ta
paunice divna, starija od prvog
greha. na ovoj zemlji od koje si
sazdana ra|aj pustinjske fantome,
ra|aj demone stra{nije od ljudi
(ako takvih biti mo`e). neka ne
jenjavaju sva|e me|u bra}om,
neka njihov spor bude krvav. ne
daj mira rodu mu{kom. gospodari
crvenokosa nimfo `estokom igrom.
neka ti u brdima grade hram znojenja.
neka buncaju slu|eni tvojim likom
jezikom kojota. neka ti donose vodu
iz tri izvora. daj im razloge nepobitne
za odlazak sa ovoga sveta. daj mi
iz grudi tvojih otrovno mleko snova
da se i ja vinem do predvorja raja.
Bol
ako probije rebra moja nemir
ovaj i preleti sedam mora i tu
stane i poraste vi{e sveta. ako
baci senku mrtvu na moj `ivot.
ako mi krv pretvori u so. ti }e{
no}ima glagolati mirne molitve
da `ivima dobro bude i da mrtvi
na|u pravi put do praha pustog?
ti }e{ milovati kose ovoj deci i
usnama upijati njihove tople suze
kada ti poka`u ogrebana kolena?
ti? a ko si ti? nemir mi ka`e da
si svetlija od devetog neba i da
ti o~i zra~e najdivnijom du{om.
nemir mi ka`e: da, to si ti. on te
je prepoznao pri ulasku u more
iz koga isplivali nismo. on te je
upoznavao i tro{io, lomio bolno
i obnavljao pod luninim pla{tom.
ti jesi. daje{ svetu novo vreme –
ono posle mene.
Bledi obrazi
u snu razbijen o obale havane
budim se poput ~ista~a cipela
sa an|eoskim glasom i pevam.
zmijski car grize me zubima bele
nevolje. zelene zmije ve{aju mi
se o ruke i gmi`u uz ramena da
mi jezicima zapalacaju uz uho.
{irim plu}na krila i pozivam: daj
mi malo od velikog `ivota. talasa
me nevolja ljuto i tragi~no. o~i mi
kljuju bele vrane dok u novom snu
sanjam o vlastitoj mrtvoj deci. gle
gde iz jutarnjeg pupoljka neba
prolistava mlado sunce. ~upam iz
oblaka ne`ne breze. prebrojavam
i imenujem kosti. uzimam od duha
krasnog meseca. iz razbijene amfore
jutra pijem mle~no svetlo sredi{nje
trijade. klizim niz modru nizbrdicu
do kupole vaseljene. tamo sabirem
dlanove u molitvu i crnom pastom
bledim tragove nebnog hodo~a{}a.
u toku godina
ne znam za kraj
crvene cipele
renaissance
tri neba
polupoema prva
mese~ina u berlinu
zmijin zub
zbir pameti
suza u paklu
u primorskom gradu
razvaljene obale
dani u tu|ini
|avolje igre
zidovi u glavi
te`inska terapija
more
hajde
crno
uzorci propasti
pitko zlato
`rtveni dim
misti~ki `ar
suton
k}eri jutarnje zvezde
zebnja
me{anje
u pe}ini srca
korenje u ognji{tu
lice pod maskom meseca
lilit
bol
bledi obrazi
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
O autoru
Aslan Mahmuti (1971, Beograd) prevodi knji`evnost
na nema~ki jezik, pre svega poeziju (Miodrag Pavlovi},
Milutin Petrovi}, Jovan Zivlak, Radmila Lazi}, Ana
Ristovi}, Stevan Tonti}, Zoran Bognar i dr.).
»Senke pojava« njegova je ~etvrta zbirka pesama.
Radi kao website-koordinator jedne od vode}ih
evropskih brokerskih ku}a. @ivi u Nirnbergu,
Nema~koj.
Kontakt
Aslan Mahmuti
Moltkestrasse 7
D – 90429 Nuernberg
Tel.: + 49 172 744 62 92
[email protected]
http://www.poezija.net
© Copyright 2024 ExpyDoc
